To zlatno i optimistično doba Jugoslavije – krajem 60tih i početkom 70tih, kada je sve bilo u usponu, imalo je i svoju drugu, mračnu stranu.
Nju nisu videli ni osećali svi.
Oni poslušni, koji su poštovali sva pravila komunističke vlasti i koji su se njih verno i striktno držali, tačno znajući šta se sme, a šta ne, živeli su ušuškano i lagodno, uživajući u svim blagodetima koje im je vladajući komunizam pružao.
Ali bilo je i onih, koji se nisu dali. Koji su gledali i videli šire. Onih, koji nisu želeli da ponište i unize ono od čega su satkani. Ono što jesu. Ono što će uvek, zahvaljujući svojim precima i poreklu, biti. Pa čak i medju njima takvim, budnima, bilo je malo njih koji bi hteli i smeli da o tome javno govore i to pokazuju.
Nakon što su se, kao već popularan duet izvorno-narodne muzike, prvi odvažili da odu u posetu dijaspori i budu prvi, koji će se tokom komunističke vladavine, tamo obresti, Bajići su se tim činom ozbiljno suprotstavili tadašnjoj komunističkoj propagandi o “izdajničkoj dijaspori”.
Nedugo nakon povratka iz Amerike, Bajići su pozvani u Benkovac, na proslavu povodom 200godišnjice ustoličenja Simeona Končarevića, episkopa dalmatinskog, najzaslužnijeg za očuvanje pravoslavne vere u Dalmaciji, gde su, pevajući u srpskim narodnim nošnjama u crkvenoj porti, pred 7.000 okupljenih Srba u Hrvatskoj, pokrenuli lavinu optužujućih natpisa u mnogim novinskim člancima i time se lagano primakli stazi disidenata…
Ali, kako jednom već rekoh, Kolubara je reka virovita…
U vrtlogu svih dogadjaja, Braća Bajić snimaju ploču, na kojoj se nalazi sledeća posveta :
” Dragi slušaoče,
Ovaj mali izbor pesama ima prigodan, istorijski karakter, pa Vas molimo da ploču tako shvatite i tako slušate.
Ploča je snimljena tačno 600 godina posle bitke na Marici, koja je značila početak propasti Srbije. Nemoćan, (ali maštovit) srpski narod pesmom je branio svoju dedovinu i ime…To je bio razlog da izaberemo dve pesme iz davnina iz XIV veka ( “Ženidba cara Dušana” i “Pošetala carica Milica” ) i dve iz novijih, ništa manje slavnih dana. Na taj način smo pesmom uokvirili šest prohujalih vekova i odužili dug pradedovima.
Neka je slava onima koji su robovali, boj bili i krvcu za slobodu lili, a Vama, dragi slušaoče, želimo da se prijatno osećate dok slušate ovu ploču.
Vaši, Toma i Andrija Bajić”
https://www.youtube.com/watch?v=z3owyQhBUFs
https://www.youtube.com/watch?v=z3owyQhBUFs
volim sam braca bajic kao dejde mali sam bio vidio sam u zivo sa porodicom kad su zadni puta bili u australiju.
Rodjen sam ovde u melburnu volio sam uvek srpske narodne muzike. One su vec prosli muzike jugoslavije kad
je tito zabranio posle 1980 godine nema veze