Popularnost Braće Bajić, na prostorima Jugoslavije, munjevito je rasla.
Ploče su se i dalje prodavale u rekordnom broju. Čak i preko okeana.
1969.godine, u Beograd je doputovala g.dja Francika Starčev, koja je sa suprugom Vojom živela u Torontu, i imala prodavnicu ploča, knjiga i narodne radinosti, kao i sopstvenu radio stanicu, pod nazivom ‘Radio Jugoslavija’.
Došla je, kako je rekla, da bi uživo upoznala Bajiće, na čijim je pločama, prodatim u svojoj radnji u proteklih par godina, zaradila novi Ševrolet.
Francika i Voja Starčev su, ’69. organizovali prvu turneju Braće Bajić, u Kanadi. Bio je to prvi put, da su pevači narodnog melosa, došli na gostovanje u dijasporu.
Bili su potpuna senzacija, u nošnjama rodnog kraja i muzikom koja je budila srca i činila nostalgiju nepodnošljivom…Publika je na njihovim koncertima pevala i plakala.
Koncerti su organizovani u po dva termina, i u svim gradovima gde su održavani ( Toronto, Hamilton, Vindzor, Vankuver, Otava, Montreal, Sudburi), oba termina , bila su dupke puna.
Ono što Bajići, tokom turneje, nisu znali, a Francika i Voja od njih pažljivo krili (iz najboljih pobuda-da bi ih zaštitili), to je, da je tadašnja četnička organizacija u Kanadi ‘Beli Orlovi’, na sopstvenom četničkom radio-programu, vršila konstantnu anti-propagandu, sve vreme njihovog gostovanja. Agitovali su, da Srbi ne idu na koncerte – kako su rekli : „Braće koja dolaze u krvavim nošnjama Titove komunističke Jugoslavije…“
Andrija i Toma su za ovo saznali tek na aerodromu, kada su polazili nazad za Beograd.
Tada je Francika dala Andriji magnetofonsku traku sa snimkom emisije, i uz osmeh mu rekla – „Preslušaj koliko su se trudili, a ništa nisu uspeli“. Ovaj snimak i danas čuvamo.
