Programska politika Radio-Beograda, do sredine ’60tih, bila je stroga, kruta i svedena isključivo na pevanju istih izvornih i gradskih pesama, koje su izvodili solo pevači, bez mogućnosti da se u programu čuju i kvalitetne kompozicije u duhu narodnog melosa.
Ovakav dugogodišnji princip, doveo je slušaoce do zasićenja istim repertoarom. Ratne i posleratne generacije, bile su umorne od nemaštine i odricanja, pa i mirnih i tužnih nota pesama sa omiljenog radija, popularno nazvanih “Tugovanke”.
Bilo je to vreme, kada je politika bratstva i jedinstva, koju je sprovodila komunistička partija, dostigla svoj zenit. Narod je bio željan radosti i veselja.
Tako je otvoren prostor, za muziku sa gramofonskih ploča, a otvaranjem ” Doma Sindikata”, koncerti su dobili jednu drugu dimenziju
