1963.godine, Skoplje je pogodio razorni zemljotres.
Preko 1.000 ljudi je poginulo, više od 3.000 povređeno, a oko 200.000 ljudi ostalo je bez vlastitog doma.
Cela Jugoslavija bila je potrešena tragedijom makedonskog naroda.
U znak snažne empatije, saosećanja sa bratskim narodom, u Beogradu je, tri dana nakon zemljotresa, organizovan humanitarni koncert, na stadionu Tašmajdan.
Obzirom da su na koncertu učestvovala sva kulturno-umetnička društva Beograda, moj otac i stric su, kao amateri i članovi KUD “Gradimir Mihajlović”, pozvani da nastupe kao duet frulaša.
Međutim, dan pred nastup odlučili su da napišu “Pesmu Skoplju”.
Tomislav je napisao tekst, koji mu je, na makedonski, preveo tadašnji kolega Pavle Mitrovski koji je sa njim radio u turističkom preduzeću “Putnik”, a Andrija je napisao melodiju.
Sutradan su, na koncertu, prvi put nastupili javno, kao amaterski duet “Braća Bajić”.
Koncert je imao radijski prenos širom cele Jugoslavije, a uspeh pesme je bio veći, nego što je iko mogao da pretpostavi.
Nakon koncerta, njihovu pesmu su snimile sestre Mavrovske iz Skoplja. Ploča je prodata u ogromnom tiražu, a sav prihod od prodaje otišao je u skopski Fond za sanaciju od zemljotresa.
Obzirom da su Braća Bajić tada još uvek bili amateri, do danas je ostalo nepoznato da su oni tvorci ovog muzičkog dela.