Nakon pobede komunizma, nacionalizacije imovine, i progona na Goli Otok, iz zemlje je emigrirao veliki broj visoko obrazovanih ljudi.
Tokom tog perioda, dijaspora je bila odbačena, osamljena i ogorčena. 60tih je, sa kulminacijom jugoslovenstva u domovini, došlo do suprotnosti u emigraciji – podele na četnike i ustaše. Jugoslovenstvo medju emigrantima jeste postojalo, ali nije bilo popularno.
I pored svega, bila je prisutna tanana nit, poput strune na gudalu violine – dovoljno tanka da ostane neprimetna, a dovoljno snažna da sve poveže, sve izjednači, i napravi jedinstvenu melodiju, svima podjednako poznatu i podjednako razornu…Nostalgija.
Više od 20 godina, ljudi u dijaspori nisu videli rodno tlo. U vremenu bez Interneta i visoko-tehnoloških igračaka, jedina veza sa domovinom, sve te godine , bile su upamćene pesme, ponete knjige, i po koje pismo – pažljivim rečnikom pisano zbog velike cenzure, jer u suprotnom ne bi ni stiglo na željenu adresu… I Radio-Beograd.
A onda je, 60tih, Jugoton počeo da snima, proizvodi, i prodaje ploče…
